Piraterija i zakon
Zakon o autorskom i srodnim pravima je jasan kada kaže da će biti kažnjeno svako lice koje neovlašćeno objavi, zabeleži, umnoži ili javno saopšti autorsko delo ili ih stavlja u promet, daje u zakup ili poseduje umnožene u komercijalne svrhe. Međutim, kršenje zakona nije samo piraterija. Zabranjeno je i korišćenje piratskih kopija, uklanjanje zaštite, kao i prodaja, reklamiranje i komercijalna upotreba svakog uređaja čija je svrha zaobilaženje tehnoloških mera zaštite.[1]
Kod nas se proverom legalnosti instaliranog softvera bavi Poreska uprava. Prva mera koja se sprovodi protiv prekršioca je davanje roka u kome mora biti izvršena legalizacija softvera. Ako prekršilac to ne uradi ili ne podnese dokaze o izvršenoj legalizaciji, protiv njega se podnosi prekršajna prijava ili prijava za privredni prestup. Ovakav način uvođenja u legalne tokove je samo privremena mera – u budućnosti, prekršiocima neće biti pružana mogućnost legalizacije, već će se odmah podnositi prijave.
Osoba koja krši autorska prava može biti krivično gonjena i protiv nje se može pokrenuti krivični ili građanski postupak.
Akcije koje se preduzimaju protiv lica u krivičnom postupku su kazna zatvora, naknada materijalne štete i oduzimanje predmeta.
Akcije koje se preduzimaju u građanskom postupku su [1]:
- utvrđivanje i prestanak povrede prava;
- uništenje ili preinačenje predmeta kojima je izvršena povreda prava, uključujući i sve primerke predmeta zaštite, ambalaže, matrice, negative i slično, kao i uništenje ili preinačenje alata i opreme uz pomoć kojih su proizvedeni ti predmeti;
- naknadu imovinske štete;
- objavljivanje presude o trošku tuženog.
Američko pravosuđe prepoznaje praksu tzv. "fer upotrebe" kada se materijal pod zaštitom autorskog prava koristi u smislu kritike, izveštavanja, parodiranja, proučavanja ili edukacije, ali na način kada se ne ostvaruje zarada. Naš Zakon o autorskom i srodnim pravima takođe predviđa mogućnost da se napravi sigurnosna kopija za sopstvene potrebe, u smislu backup-a. Drugim rečima, korisniku je dozvoljeno slušanje MP3 muzike ako je kupio originalni CD. Ono što nije dozvoljeno je dalja distribucija tih fajlova. Sa druge strane, čak iako postoji originalni CD, njegovo preslušavanje je dozvoljeno za ličnu upotrebu – javno izvođenje (npr. u restoranu ili prodavnici) je zabranjeno. Što se tiče računarskih programa, dozvoljeno je kreiranje samo jedne rezervne kopije. Takođe, dozvoljeno je umnožavanje kratkih odlomaka autorskih dela za nekomercijalne svrhe nastave, ispita ili naučnog istraživanja.
Jedna interesantna reakcija je osnivanje piratskih organizacija i političkih partija koje promovišu slobodu deljenja sadržaja i ukidanje ili radikalnu izmenu zakona o autorskim pravima. Predstavnici piratskih pokreta svoja načela zasnivaju na ideji da je Internet potpuno promenio način života i društvo.[2] Ove zanimljive ideje zahtevaju suštinsku promenu svesti u društvu o deljenju, slobodi, pravima i intelektualnoj svojini. Ostaje da se vidi da li će to ikada biti ostvareno ili će ostati zapamćeno kao još jedna utopijska vizija budućnosti.
- Zakon o autorskom i srodnim pravima (2009), Službeni glasnik RS broj 104/2009
- Piratpartiet, Politics and Principles