Uvod u JavaScript

Ovde započinjemo seriju naših JavaScript tutoriala na srpskom. Pokušaćemo da sve teme vezane za JavaScript programiranje obradimo na jednostavan i razumljiv način. JavaScript lekcije koje slede, bave se "čistim" JavaScriptom kao programskim jezikom i tipičnim tehnikama programiranja. Kada savladamo makar osnove JavaScripta, možemo početi da učimo i Web DOM, kako bismo primenili JavaScript na našim sajtovima i web aplikacijama.

Počnimo od očiglednog - JavaScript je programski jezik koji se koristi na web stranicama. Izvršavaju ga web čitači i bez njega se danas ne mogu zamisliti web aplikacije. Ako pratimo trend sve većeg korišćenja web aplikacija, možemo reći da je JavaScript jezik budućnosti. U JavaScriptu nema klasičnog objektno-orijentisanog programiranja, već bismo pre mogli da kažemo da je to jezik zasnovan na objektima - može da koristi već gotove objekte. Međutim, kada se budemo više upoznali sa ovim jezikom, videćemo da to i nije baš tako i da koncepti OOP-a, mogu sasvim dobro da se primene i u JavaScriptu.

Tvorac JavaScripta je Brendan Eich - kasnije jedan od osnivača i direktora Mozilla fondacije.

Inače, zvanično ime jezika je EcmaScript. Ovo ime, u "pravom životu" skoro niko ne koristi.

Svaki put kada želite nešto da isprobate u JavaScriptu, možete pokrenuti unapred pripremljen šablon:

Java i JavaScript

Da raščistimo odmah an početku ovo su dva potpuno drugačija jezika i nemaju skoro ništa zajedničko.

Sličnost ova dva jezika je pre svega u sintaksi (pravila za pisanje naredbi) koja proizilaze iz jezika C. Danas postoji više jezika koji nasleđuju sintaksu C-a, a osim ova dva, poznati su još i C++ (naravno) i PHP. Druga sličnost je u ideji "programiraj jednom, izvršavaj svuda". Java je zasnovana na toj ideji - njeni programi se ne kompajliraju za neki određeni sistem, već se izvršavaju unutar virtuelne mašine. Pošto je JavaScript zamišljen da se izvršava unutar web čitača, to važi i za njegove programe. Jednom napisan program u JavaScript-u izvršavaće se na isti način u svim web čitačima koji ga podržavaju, a samim tim i na različitim operativnim sistemima i računarima.

Međutim, među ovim jezicima postoje značajne razlike. Java je jezik koji podržava klasično objektno-orijentisano programiranje, zasnovano na klasama i nasleđivanju. Ako želite da učite OOP, Java (kao veoma "čist" jezik) je pravi izbor. Sa druge strane, JavaScript je jezik koji je zasnovan na objektima, ali nema zaista "pravo" objektno-orijentisano programiranje. U stvari, u JavaScriptu se može programirati i na takav način, ali jezik je toliko fleksibilan da možete izabrati stil/paradigmu programiranja koju želite - objektno-orijentisano, funkcionalno, klasično proceduralno...

Druga velika razlika je što JavaScript nije strogo tipiziran jezik. U Javi se tipovi promenljivih moraju odrediti unapred. U JavaScriptu promenljive u jednom trenutku mogu sadržati broj, u drugom tekst, posle toga mogu biti referenca na objekat... Ovo svakako zvuči primamljivo programerima-početnicima, koji ne vole disciplinu koju nameću strogo tipizirani jezici, ali zbog velike slobode, u JavaScriptu je moguće napraviti velike greške koje se kasnije teško otkrivaju.

Odakle onda sličnost u imenima? U vreme kada je Netscape uveo JavaScript u svoj web čitač, Java je bila veoma popularna, i proglašena "programskim jezikom Interneta". U Netscapeu su želeli da zajašu taj talas i "ukradu" malo popularnosti i za svoj jezik, pa se tako sticao (lažni) utisak da je u pitanju neka pojednostavljena verzija Jave, koja služi za web stranice. Ironično, Java nikada nije zaživela kao jezik za Internet i popularnost joj je polako splasnula (iako nikada nije prestala da se koristi). Tek mnogo kasnije doživljava svoj veliki bum, kao jezik u kome se programiraju aplikacije za smartfone.

Koliko je JavaScript koristan?

Sve što može biti napravljeno u JavaScriptu, na kraju će i biti napravljeno u JavaScriptu ("Etvudov zakon" - Atwood's Law). JavaScript je verovatno najpotcenjeniji programski jezik danas. Na svom početku, bio je to jezik za uvođenje efekata i dinamiziranje izgleda web stranica. Međutim, sam jezik je napredovao tokom godina, kao i podrška koju mu pružaju web čitači. Programi pisani u ovom jeziku izvršavaju se sve brže, a programeri mogu raditi u više tehnika i čak implementirati poznate programske šablone (design patterns).

Da se ne lažemo - JavaScript programi se nikada neće izvršavati brzo kao programi pisani npr. u jeziku C++, koji se kompajliraju u mašinski jezik. Sa druge strane, postali su dovoljno brzi (zahvaljujući modernim web čitačima i bržim računarima), da se sada u JavaScriptu mogu programirati veoma kompleksne aplikacije, pa čak i igre.

JavaScript je napredovao do nivoa veoma ozbiljnog jezika, koji nije u potpunosti lak za savlađivanje čak ni iskusnim programerima.

  function promena(obj)
  {
    obj.style.color = "#ffc";
    obj.innerHTML = "Ovo je novi tekst";
  }

  var element = document.getElementById("naslov");
  promena(element);