Iteracije kroz JavaScript nizove

Promena niza unutar callback funkcije

  var a = [56, 23, 87, 11, 44];
    
  a.forEach(function(val, ind, niz) {
    if (ind == 0) {
      niz.shift();
      niz.shift();
    }
    console.log(ind + ": " + val);
  });

  // tokom iteracija dobijamo vrednosti:
  // 0: 56
  // 1: 11
  // 2: 44

  console.log(a);  // niz je: [87, 11, 44]

Pogledajte šta se dešava u ovom primeru. Na samom početku, u prvoj iteraciji (kada je ind jednak 0), skidamo prva dva elementa iz niza. Dakle, uklanjamo trenutni element (a[0]=56) i prvi posle njega (a[1]=23). U nizu ostaju samo elementi [87, 11, 44].

E, sada, očekujemo da sledeći elemenat koji se obrađuje bude 87, međutim, on će biti preskočen. Jednostavno, već u drugoj iteraciji, njegov indeks je 0, a brojač se povećao na 1. Tako da će u drugoj iteraciji biti obrađivan element 11.

Izbacivanje nedefinisanih elemenata

Znamo da kada u niz ubacujemo elemente sa sporadičnim indeksima, da će postojati i svi elementi između njih, ali će biti nedefinisani. Evo zgodnog načina da se otarasimo tih nedefinisanih elemenata. Korstimo metod filter(), dok u callback funkciji vraćamo vrednost true ako element nije nedefinisan, false u suprotnom (ako jeste).

  var a = [];
  a[3] = "Pera";
  a[8] = "Mika";
  a[10] = "Žika";
    
  console.log(a);  // [-,-,-, "Pera", -,-,-,-, "Mika", -, "Žika"]

  a = a.filter(function(val) {
    return val != undefined;    // vraća true ako nije nedefinisan
  });

  console.log(a);  // ["Pera", "Mika", "Žika"]

Pošto iteratori nisu mutatori (tj. ne menjaju originalni niz), rezultat poziv ovog metoda će biti novi niz. Da bismo promenili sam niz a, moramo da bukvalno taj novi niz "ubacimo" u referencu a (a = a.filter(...)).

Ocene studenata

Metodom map() kreiramo niz sasvim novih elemenata, gde svaki novi element odgovara jednom elementu iz originalnog niza. Na osnovu niza poena na ispitu, formiraćemo niz ocena studenata.

  var a = [55, 23, 45, 80, 34, 92, 76];

  var ocene = a.map(function(val) {
    var x = Math.round(val / 10);
    return x < 6 ? 5 : x;
  });

  console.log(ocene);  // [6, 5, 5, 8, 5, 9, 8]

Prilično je jednostavno - na osnovu poena računamo ocenu i vraćamo je kao rezultat callback funkcije. Tako se formira novi niz.

Da li su svi položili?

Niz pnt sadrži brojeve poena studenata. Pitanje "da li su svi položili", je u stvari - "da li su svi ostvarili više od 54 poena". Ovo je idelana situacija za funkciju every().

  var pnt = [55, 32, 94, 20, 75];
  
  var svi = pnt.every(function(elem) {
    return elem > 54;
  });

U promenljivoj svi se nalazi odgovor na pitanje da li su svi studenti položili ispit (naravno da nisu).

Da li ima bar neko sa 100 poena?

Kad već nisu svi položili, hajde da vidimo da li ima bar nekog sa svih 100 poena. Dakle, svaki broj poena se upoređuje sa 100, i ako se nađe bar jedan takav, vrednost će biti true.

  var pnt = [55, 32, 94, 20, 75];
  
  var sto = pnt.some(function(elem) {
    return elem == 100;
  });

Kao što nam je očigledno iz samih poena, ni ovde se studeti nisu proslavili.

Prekid iteracija

Recimo da hoćemo da prođemo kroz niz u potrazi za prvim elementom većim od 100. Bez korišćenja iteratora, radili bismo nešto slično ovome:

  var a = [56, 23, 120, 87, 115, 44];
  
  var pronadjen = -1; 
  for (var i=0; i<a.length; i++) {
    if (a[i] > 100) {
      pronadjen = i;
      break;
    }
  }
  console.log(a.pronadjen);

Čim naletimo na prvi element veći od 100, odmah se iskače iz cklusa. Već smo rekli da iteratori ne dozvoljavaju iskakanje, ali su zato some() i every() tako optimizovani, da sami "iskaču", čim callback funkcija vrati odgovarajuća vrednost.

  var a = [56, 23, 120, 87, 115, 44];
  
  var pronadjen = -1;
  a.some(function(val, ind) {
    if (val > 100) {
      pronadjen = ind;
      return true;
    }
    return false;
  });
  console.log(pronadjen);

Biće obrađeni samo elementi 56, 23 i 120. Zašto? Pa, funkcija je tada vratlia vrednost true. Iterator some() je "zadovoljen" ako bar jedan član niza zadovoljava uslov, što znači da nema svrhe ispitivati otale elemente niza.

Zbir elemenata niza

Da počnemo sa najjednostavnijim... Računamo zbir elemenata niza.

  var a = [5, 2, 5, 4, 9];
    
  var zbir = a.reduce(function(rez, val) {
    return rez + val;
  });

  console.log(zbir);  // zbir = 25

Promenljiva rez po dafaultu počinje od 0. Sa svakim pozivom, predstavljaće prethodni rezultat (dotadašnji zbir). Prosleđuje se funkciji, zajedno sa elementom, funkcija ih sabira i vraća kao novi rezultat koji će se proslediti u sledećem pozivu, sve dok ne postane krajnji rezultat.

Obrtanje elemenata niza

Ako želimo da napravimo novi niz, koji se sastoji iz elemenata originalnog niza u obrnutom redosledu, možemo koristiti metod reduceRight(). Naravno, mogli smo da koristimo i metod reduce() u kombinaciji sa unshift().

  var a = [4, 8, 15, 16, 23, 42];
  
  var b = a.reduceRight(function(niz, elem) {
    niz.push(elem);
    return niz;
  }, []);

  console.log(b);  // [42, 23, 16, 15, 8, 4]

Poenta je da vidite kako se kao rezultat funkcije može prosleđivati i niz. Primetite kako smo kao početnu vrednost zadali prazan niz []. Onda u svakoj iteraciji dodajemo po jedan element. Zahvaljujući tome ovi metodi mogu da zamene i filter() i map() metode.

Simuliranje metoda every()

Hajde da vidimo kako bismo ispitali pomoću metoda reduce() da li su svi elementi veći od 10.

  var a = [15, 16, 23, 8, 42];
  
  var veci = a.reduce(function(rez, elem) {
    return rez && (elem > 10);
  }, true);

  console.log(veci);  // false

Sada radimo sa logičkom vrednosšću. Ona počinje sa true i AND-uje se sa rezultatom upoređivanja elemenat i broja 10 (koji može biti true ili false). Čim se dogodi da neki element bude manji od 10, ova vrednost "sklizne" u false, i nikako više ne može da se podigne na true.

U ovakvom slučaju bismo ipak koristili metod every() zbog efikasnosti, pošto se zaustavlja posle prvog false rezultata.