Web servisi

Pretraga (search engines) i portali su sajtovi posvećeni pronalaženju sadržaja na Internetu. Sajtovi za pretragu funkcionišu po principu unosa ključnih reči i eventualnog podešavanja ostalih opcija. Rezultati koji se dobijaju ređaju se prema relevantnosti. Portal predstavlja uređen web sajt na kome se može pronaći veliki broj kvalitetnih linkova raspoređenih po oblastima i podoblastima. Dobra strana portala je ta što su svi sajtovi, koji se mogu naći preko njega, pregledani od strane urednika i samim tim je garantovan neki kvalitet. Sa druge strane, sajtovi za pretragu pružaju mnogo veću slobodu prilikom surfovanja Internetom.

On-line kolekcije dokumenata i wiki predstavljaju organizovani način informisanja tipa „sve na jednom mestu“. Tipičan primer kolekcije dokumenata predstavlja on-line enciklopedija ili biblioteka knjiga i časopisa. Ovakvi projekti mogu biti opšti ili posvećeni jednoj temi. Danas su on-line enciklopedije u velikoj meri potisnule ostale vidove enciklopedija.

 
Wiki kolekcije dokumenata - opšta enciklopedija Wikipedia (en.wikipedia.org) i baza dokumenata o Zvezdanim stazama Memory Alpha (en.memory-alpha.org)

Wiki sistem predstavlja poseban vid sistema za upravljanje sadržajem sajta (CMS – Content Management System) koji omogućava saradnju na projektu. Tako putem wiki sistema svi koji imaju dozvoljen pristup mogu zajednički doprinositi sadržaju web sajta. Najpoznatiji primer je svakako Wikipedia – opšta on-line enciklopedija. Koliko je Wikipedia napredovala govori podatak da je u julu 2011. godine imala izdanja na 268 jezika, a samo na engleskom skoro 3,7 miliona članaka.[1] Cela Wikipedia je u tom trenutku predstavljala oko 30GB podataka.[2] Iako svako može menjati i dodavati tekstove putem wiki-ja, stare verzije se uvek čuvaju tako da je uvek moguće poništiti neku nepoželjnu ili netačnu promenu.

Blogovi i društvene mreže predstavljaju najnoviji trend u Internet komunikaciji. Blog je vrsta on-line dnevnika (web-log) gde korisnik može pisati i objavljivati tekstove o ličnim ili drugim temama. Na svaki tekst drugi korisnici mogu ostavljati komentare. Društvene mreže (Social Networks) predstavljaju način povezivanja korisnika i deljenja tekstova, utisaka i sadržaja. Trenutno najraširenije društvene mreže su MySpace, Facebook i Twitter. Blogovi i društvene mreže su jedan od načina na koji kompanije mogu obaveštavati i komunicirati sa svojim klijentima o novostima.

 
Video striming servisi YouTube (youtube.com) i Vimeo (vimeo.com)

Video i audio striming se logički nadovezuju na prethodna dva tipa servisa. Tehnološki razvoj omogućio je da se na Internetu pojavljuju mesta na kojima je moguće postavljati i gledati/slušati video/audio zapise. Reč „striming“ (streaming) označava da nije potrebno da ceo snimak stigne na računar korisnika, već da se materijal gleda onako kako pristiže – u realnom vremenu. Pogledani materijal ne ostaje snimljen na korisnikovom računaru. Osnovna upotreba ovih servisa je slušanje radija i gledanje TV prenosa preko Interneta. Drugi tip servisa omogućava korisnicima da postavljaju, gledaju i komentarišu audio/video zapise, čime uvode i elemente društvenih mreža.

E-trgovina, on-line aukcije i on-line agenti su servisi Interneta koji su najuže povezani sa elektronskim poslovanjem na Internetu. E-trgovina se odnosi na prodaju robe putem Interneta na posebnim sajtovima. Sa druge strane, aukcijski sajtovi omogućavaju povezivanje korisnika koji nude određenu robu, za koju drugi korisnici mogu davati ponude. Na sličan način funkcionišu i razni on-line agenti. U pitanju je sajt koji povezuje korisnike koji potražuju i korisnike koji pružaju određene usluge. Primer bi bio sajt freelancer.com koji povezuje poslodavce i one koji traže honorarni posao.

 
Izgled dokumenta kreiranog u web aplikaciji Google Docs (google.com) i on-line igra Angry Birds (chrome.angrybirds.com, Rovio Mobile)

Web aplikacije i on-line igre su relativno noviji servis Interneta, nastao sa razvojem web-a i njegovih standarda. Povećanjem mogućnosti i brzine interpretacije JavaScript-a, uvođenjem novih elemenata u HTML standard, kao i povećanjem mogućnosti CSS-a, otvorilo se čitavo područje nove interaktivne upotrebe web-a. Sada je moguće kreirati čitave aplikacije koje funkcionišu unutar web čitača. Ovakav on-line servis je praktično predodređen za saradnju više korisnika na istom projektu.

  1. Wikipedia Statistics
  2. Wikipedia: Database Download
Svi elementi sajta Web'n'Study, osim onih za koje je navedeno da su u javnom vlasništvu, vlasništvo su autora i ne smeju se koristiti, u celosti ili delimično bez pismenog odobrenja autora. To uključuje tekstove, slike, ilustracije, animacije, prateći grafički materijal i programski kod.
Ovaj sajt koristi tehnologiju kolačića (cookies). Detaljnije o tome možete pročitati u tekstu o našoj politici privatnosti.