Multimedija
Multimedija označava istovremeno korišćenje teksta, slike, zvuka, animacije i videa radi prenosa informacija. Termin je počeo šire da se upotrebljava kada su PC računari sa adekvatnim hardverskim mogućnostima postali dovoljno jeftini i omasovljeni. Drugim rečima, to se desilo kada su se pojavile jeftine zvučne kartice i kućni PC računari stekli dovoljno memorije i dovoljno dobru grafiku. U to vreme je počela i masovna proizvodnja jeftinih CD čitača za PC računare, što je omogućilo da se (za to vreme) velika količina podataka prenosi putem kompakt diska.
Za razliku od običnog TV-a, PC računari pružaju interaktivnost u pregledu multimedijalnih sadržaja – korisnici mogu pretraživati sadržaje ili birati šta žele da pogledaju. Ovo je u najvećoj meri omogućeno upotrebom hiperteksta – teksta koji u sebi sadrži hiperlinkove (pojmove koji su posebno obeleženi i koje korisnik može izabrati i tako preći na sledeću temu). Osim teksta, slika takođe može sadržati hiperlinkove, a nove tehnologije to omogućavaju i za video. Ovakav tip multimedije naziva se još i hipermedija.
Sama multimedija povezuje različite elemente, pa je tako za kreiranje multimedijalnog materijala potrebno nekoliko tipova aplikacija.
Obrada zvuka uključuje u sebe programe za snimanje i obradu digitalizovanog zvuka, kao i aplikacije za punu muzičku produkciju. Aplikacije kojima se manipuliše digitalizovanim zvukom (audio editing) omogućavaju skraćivanje, povezivanje, primenu efekata (eho, uklanjanje šuma, distorzije, promena jačine, ritma i visine) i sl.
U ovim programima je moguće i digitalizovati zvuk putem mikrofona i snimati ga u različitim formatima. Iako ovi programi imaju mogućnost miksovanja nekoliko različitih semplova, za to se već koristi softver za muzičku produkciju.
Aplikacije za muzičku produkciju imaju drugačiji pristup – orijentisane su na kombinaciju i miksovanje velikog broja semplova, kako bi se dobio rezultat. Muzika se obično sastoji iz kratkih audio sekvenci (loop-ova) koje se lako uklapaju. Muzički softver koji postoji već jako dugo na računarima su muzički trekeri (music trackers). Ovi programi takođe rade sa semplovima koji se koriste kao instrumenti a muzika se kreira njihovim kombinovanjem kroz više kanala.
Ovi programi takođe imaju mogućnost rada sa MIDI muzikom (notni zapis namenjen klavijaturama). Osim prostog uklapanja, programi omogućavaju promenu balansa i jačine semplova u realnom vremenu. Postoje i samostalni delovi programa koji služe za sintetizovanje sopstvenih loop-ova, na osnovu digitalizovanih instrumenata. Neki od najpoznatijih muzičkih alata (DAW – Digital Audio Workstation) su Acid (Sony), Cubase (Steinberg) i Cakewalk Sonar (Roland).
Poput programa za muzičku produkciju, softver za obradu videa i montažu uvodi tzv. nelinearnu montažu. Za razliku od linearne montaže koja se odnosi na rad sa filmskim i video trakama, nelinearna montaža omogućava montažu više inserata istovremeno.
U ovim programima je moguće isecati i kombinovati video inserte, slike, povezivati ih sa ili bez tranzicija, dodavati specijalne efekte, kombinovati audio i video, ubacivati tilove i sl. Finalni proizvod je moguće eksportovati u nekom od popularnih video formata. Verovatno najpoznatiji komercijalni programi iz ove oblasti su Premiere Pro (Adobe) i PowerDirector (CyberLink).