Poslovni softver

Vrlo brzo se pokazalo da računari ne moraju da se koriste samo u nauci i tehnici, već u svim oblastima života. Sa razvojem računara, postalo je moguće praviti softver koji je sve više okrenut korisniku i koji ne zahteva veliko tehničko obrazovanje. Jedna od najvećih sfera upotrebe računara je poslovna primena.

Obrada teksta

Verovatno najpopularnija upotreba računara je u obradi teksta i kreiranju dokumenata. Osnovna ideja koja stoji iza ovih programa jeste pomoć pri uređivanju teksta, posebno u vezi ispravljanja grešaka, prebacivanja i kopiranja istog teksta na više mesta ili pretraživanja i automatskih zamena teksta.

Sa napretkom softvera osnovne mogućnosti se stalno proširuju. Današnji programi za obradu teksta se svojim mogućnostima formatiranja sve više približavaju programima za stono izdavaštvo. Tekstu je moguće menjati izgled i poziciju na stranici, kao i kreirati čitave stilove kojima se definiše prikaz. Omogućen je rad sa grafikom, tabelama, listama, matematičkim formulama i sl.

U smislu automatizacije, ovi programi donose mogućnosti automatskog numerisanja strana, kreiranja sadržaja, praćenja fusnota, direktnog slanja putem e-maila, ispravljanje grešaka u kucanju i gramatici, kao i podršku za zajednički rad na istom dokumentu.

Obrada teksta polako dolazi do granica svoje funkcionalnosti – nema još puno novih mogućnosti koje se mogu ponuditi korisniku. Programi se u novije vreme sve više orijentišu na optimizaciju korisničkog interfejsa, odnosno na što ugodniji i jednostavniji rad.

Tabelarne kalkulacije

Nastanak softvera za tabelarne kalkulacije (spreadsheet) obeležio je program VisiCalc za računar Apple II. Ideja ovakvih programa je da se i poslovnim ljudima, koji se ne razumeju u programiranje i tehniku, pruži mogućnost vršenja proračuna i analize podataka.

Dokument u programima za tabelarne kalkulacije je tabela. U ćelije tabele se mogu unositi tekstualni ili numerički podaci. Osim toga, u ćelije se mogu ubaciti i formule koje vrše izračunavanje na osnovu podataka.

 

Na slici se može videti primer jednostavne tabele. Iako tabela sadrži uglavnom podatke, u nekim ćelijama nalaze se formule kojima se podaci izračunavaju. Na primer, ćelija F16 (u kojoj se računa prosečan broj poena koje su studenti osvojili na testu iz Word-a) sadrži formulu:

Formula služi za izračunavanje aritmetičke sredine brojeva koji se nalaze u ćelijama od F4 do F15. Formule mogu varirati od najjednostavnijih matematičkih izraza poput, "=A5+3", pa do izuzetno kompleksnih. U programima za tabelarne kalkulacije obično postoji velika kolekcija unapred pripremljenih funkcija (poput navedene funkcije AVERAGE) koje olakšavaju izračunavanja.

Jedna od najbitnijih osobina ovih programa je mogućnost „šta-ako“ analize. Budući da se preračunavanja formula obavljaju automatski, moguće je napraviti tabelu i onda menjati početne podatke da bi se videlo kako se sa njima menjaju i rezultati. Ovaj tip softvera ima i velike mogućnosti za kreiranje grafikona na osnovu postojećih tabela.