Upravljanje bazom podataka
Određen broj baza podataka pruža mogućnost upravljanja putem grafičkog korisničkog interfejsa (primer bi bio Microsoft Access). Ovi sistemi su namenjeni korisnicima koji nemaju iskustva u programiranju baza podataka, a žele da na jednostavan način rade sa njima. Ovakvi sistemi omogućavaju brz i efikasan razvoj aplikacija.
SQL (Structured Query Language) predstavlja poseban jezik za upravljanje bazama podataka. Svi ozbiljniji sistemi, koji omogućavaju pristup podacima kroz mrežu, poseduju mogućnost izvršavanja SQL komandi, tzv. „upita“. Komande SQL-a dele se na dve grupe:
- komande za definiciju tabela (DDL – Data Definition Language), za kreiranje samih baza, tabela, definisanje strukture (kolona iz kojih se sastoje i tipova podataka) i
- komande za rad sa podacima (DML – Data Manipulation Language), kojima se vrši pretraživanje, sortiranje, unos, izmene, brisanje.
Veliki broj programskih jezika pruža mogućnost povezivanja sa različitim bazama podataka, prosleđivanja SQL komandi i prihvatanja rezultata. Iako postoje razlike u „dijalektima“, sam SQL je više-manje isti u svim bazama podataka, pa tako, uz veoma male izmene, softver informacionog sistema može pristupati različitim sistemima baza podataka (neki od najpoznatijih su Oracle, Microsoft SQL Server, MySQL, Interbase).
SQL jezik je razvijen na osnovu već pomenute funkcionalne paradigme kako bi podržao koncepte relacionog modela. Upit se ne sastoji iz niza koraka koje treba izvršiti već iz jednog jedinog iskaza koji, doduše, može biti i veoma kompleksan i sadržati podiskaze. Jedan od tipičnih DML SQL upita je SELECT iskaz kojim se zahtevaju određeni podaci iz baze:
SELECT indeks, ime, prezime, AVERAGE(ocena)
FROM studenti, ispiti
WHERE (indeks=student) AND (godina=2010)
GROUP BY indeks, ime, prezime ORDER BY prezime, ime
Navedeni upit je dat na osnovu tabela iz primera – traže se brojevi indeksa, imena, prezimena i prosečne ocene studenata generacije 2010, poređane po prezimenima i imenima.