Binarni i heksadekadni brojevi

Za binarne brojeve je razumljivo zašto se koriste u računarstvu. Ipak, računari prepoznaju samo dva stanja: uključeno (jedinica) i isključeno (nula), tako da su binarni brojevi "prirodni" za kompjutere.

Zašto onda koristimo i heksadekadni sistem (pa u manjoj meri i oktalni). Stvar je u tome što su ovi sistemi brojeva zasnovani na osnovama koje su stepeni broja 2 (8 = 23, 16 = 24).

To u stvari znači da jednoj oktalnoj cifri odgovara niz od 3 binarne cifre, a jednoj heksadekadnoj odgovaraju 4 binarne cifre. Evo jedne "brze" tablice sa heksadekadnim vrednostima svih binarnih "kvarteta".

0000 0 0100 4 1000 8 1100 C
0001 1 0101 5 1001 9 1101 D
0010 2 0110 6 1010 A 1110 E
0011 3 0111 7 1011 B 1111 F

Konverzija iz binarnog u heksadekadni (ili oktalni) sistem i obrnuto, je suštinski direktna. Ovde ćemo pokazati kako to u stvari funkcioniše na primeru binarnog broja 1011001011.1, koji ćemo pretvoriti u heksadekadni. Da bismo dobili "četvorke" binarnih cifara, potrebno je da eventualno ubacimo nule ispred broja i kao dodatne decimale. Ove nule ne menjaju vrednost broja. Ne zaboravite da nam je početna tačka za "odbrojavanje" četvorki uvek decimalni znak!

1011001011.1
0010 1100 1011 . 1000
2 C B . 8
2CB.8

Heksadekadni brojevi su veoma efikasni kada treba predstavljati memorijske vrednosti. Dve heksadekadne cifre u potpunosti pokrivaju 1 bajt (odnosno osam binarnih cifara - 8 bitova).

Svi elementi sajta Web'n'Study, osim onih za koje je navedeno da su u javnom vlasništvu, vlasništvo su autora i ne smeju se koristiti, u celosti ili delimično bez pismenog odobrenja autora. To uključuje tekstove, slike, ilustracije, animacije, prateći grafički materijal i programski kod.
Ovaj sajt koristi tehnologiju kolačića (cookies). Detaljnije o tome možete pročitati u tekstu o našoj politici privatnosti.