Binarni i heksadekadni brojevi
Za binarne brojeve je razumljivo zašto se koriste u računarstvu. Ipak, računari prepoznaju samo dva stanja: uključeno (jedinica) i isključeno (nula), tako da su binarni brojevi "prirodni" za kompjutere.
Zašto onda koristimo i heksadekadni sistem (pa u manjoj meri i oktalni). Stvar je u tome što su ovi sistemi brojeva zasnovani na osnovama koje su stepeni broja 2 (8 = 23, 16 = 24).
To u stvari znači da jednoj oktalnoj cifri odgovara niz od 3 binarne cifre, a jednoj heksadekadnoj odgovaraju 4 binarne cifre. Evo jedne "brze" tablice sa heksadekadnim vrednostima svih binarnih "kvarteta".
0000 | 0 | 0100 | 4 | 1000 | 8 | 1100 | C |
0001 | 1 | 0101 | 5 | 1001 | 9 | 1101 | D |
0010 | 2 | 0110 | 6 | 1010 | A | 1110 | E |
0011 | 3 | 0111 | 7 | 1011 | B | 1111 | F |
Konverzija iz binarnog u heksadekadni (ili oktalni) sistem i obrnuto, je suštinski direktna. Ovde ćemo pokazati kako to u stvari funkcioniše na primeru binarnog broja 1011001011.1, koji ćemo pretvoriti u heksadekadni. Da bismo dobili "četvorke" binarnih cifara, potrebno je da eventualno ubacimo nule ispred broja i kao dodatne decimale. Ove nule ne menjaju vrednost broja. Ne zaboravite da nam je početna tačka za "odbrojavanje" četvorki uvek decimalni znak!
1011001011.1 | ||||
0010 | 1100 | 1011 | . | 1000 |
2 | C | B | . | 8 |
2CB.8 |
Heksadekadni brojevi su veoma efikasni kada treba predstavljati memorijske vrednosti. Dve heksadekadne cifre u potpunosti pokrivaju 1 bajt (odnosno osam binarnih cifara - 8 bitova).