Predstavljanje zvuka

Zvuk predstavlja talas koji ima frekvenciju i amplitudu. Da bismo zvuk mogli da zabeležimo na računaru, potrebno je da ove dve veličine aproksimiramo u digitalni oblik. Za to služe uređaji koji spadaju u grupu analogno-digitalnih konvertera (ADC – Analog to Digital Converter). Naravno, za reprodukciju zvuka potreban je digitalno-analogni konverter (DAC).

Da bi računar zabeležio zvuk, potrebno je da mnogo puta u sekundi beleži stanje zvučnog talasa. Što više puta u sekundi se izvrši ovo beleženje i sa što preciznijim merenjem amplitude, to će i zvuk biti kvalitetniji.

Učestalost kojom se vrši beleženje zvuka je frekvencija (sampling rate), dok je broj nivoa zvučnog talasa koji može da se zabeleži preciznost (sampling precision). [1]

Zvučni zapis sa slike zabeležen je u frekvenciji od 44100 Hz i sa preciznošću od 16 bitova. To u stvari znači da je ADC uređaj (zvučna karta u računaru) preko 44000 puta u jednoj sekundi zabeležio trenutno stanje zvučnog talasa i to stanje svaki put zapisao kao podatak od 2 bajta, odnosno kao broj u rangu od 0 do 65535. Ovo je kvalitet koji odgovara muzici snimljenoj na CD-u.

Jedna prosečna pesma, od npr. 3 minuta, u ovom istom kvalitetu, u memoriji tako zauzima:

44100 semplova * 180 sekundi * 2 bajta * 2 kanala (stereo) = 30,3 MB

Naravno, u praksi, zahvaljujući raznim metodima kompresije, ovaj zvučni zapis može biti i preko 10 puta manji.