Grafički fajlovi

Od samih početaka korišćenja računara, kućnih i personalnih, najzanimljiviji je uvek bio rad sa grafikom - mogućnost obrade i čuvanja slike. Danas se ovakva primena računara podrazumeva, a tokom godina se razvio veliki broj grafičkih formata, od kojih ćemo pomenuti samo nekoliko najpoznatijih.

JPG je verovatno najpopularniji format za čuvanje fotografija i ostalih slika. Koristi lossy kompresiju, a prilikom snimanja je moguće podesiti nivo kompresije, čime se mogu dobiti veoma dobri rezultati i neprimetan gubitak kvaliteta slike. Ovaj format slike najčešće se koristi i na Internetu.

GIF i PNG – formati su takođe zastupljeni na Internetu. GIF je format koji može zabeležiti sliku sa paletom od samo 256 boja, ali je bio popularan zbog mogućnosti da jedna od tih boja bude transparentna (providna). Danas se još koristi zbog svoje druge mogućnosti, a to je da može sadržati animaciju. PNG format se sve više koristi na Internetu zbog mogućnosti da beleži sliku u true-color paleti (16.7 miliona boja) ali da pored toga omogućava i 256 nivoa transparencije (prava 32-bitna paleta), što je daleko bolje u odnosu na GIF.

BMP i TIFF su relativno popularni, mada prosečan korisnik ređe nailazi na njih. BMP je Microsoft-ov format grafike i van Windows operativnog sistema se retko koristi. TIFF format uglavnom koriste grafički profesionalci u pripremi za štampu.

PSD – format slika koji koristi Adobe Photoshop. Jedna od prednosti je što slike mogu biti sačuvane sa tzv. layer-ima (slojevima), koji predstavljaju nezavisne delove slike. Obrada i prepravke na ovakvoj slici su veoma jednostavne, ali taj komfor plaćamo kroz veličinu fajla.

AI, CDR, SVG – vektorski formati slika. AI koristi Adobe Illustrator, CDR Corel Draw, dok je SVG (Scalable Vector Graphics) format koji je namenjen prikazu na Internetu. Jedan od programa koji radi sa ovim tipom grafike je besplatni program Inkscape.[1]

TTF i OTF bi u neku ruku i mogli da se podvedu pod grafički format. U pitanju su definicije fontova.

RAW - ovo je format slike sa kojim se srećemo u digitalnoj fotografiji. Foto aparati imaju mogućnost snimanja slike u tom formatu koji nema nikakvu kompresiju i perdstavlja najveći mogući kvalitet, ali takođe i najveće moguće fajlove.