Podaci u memoriji računara
Suština ovog poglavlja može se svesti na jednu rečenicu: svaki podatak na računaru je broj.
Već smo naučili da postoje različiti sistemi brojeva. Osnovni sistem sa kojim rade računari je binarni, a zbog nepraktičnog zapisa binarnih brojeva (ogroman broj jedinica i nula kod većih brojeva), koriste se još i oktalni i heksadecimalni sistem.
Najmanji podatak koji se može zabeležiti na računaru je jedan bit. Bit može nositi informaciju o tome da li je nešto tačno ili netačno, da li je odgovor na neko pitanje "da" ili "ne", ili, ako je u pitanju broj, jedan bit može beležiti brojeve 0 i 1.
Niz od 8 bitova čini jedan bajt. Pošto jedan bit predstavlja jednu binarnu cifru (0 ili 1), znači da bajt može sadržati osmocifren binarni broj. Najmanji takav broj se sastoji od osam nula (što u svim brojnim sistemima ima vrednost 0), dok je najveći mogući osmocifreni binarni broj:
(11111111)2 = (255)10 = (FF)16
To znači da u jednom bajtu možemo zabeležiti jedan ceo broj od 0 do 255. Takođe vidimo i da se svaki dvocifren heksadecimalni broj može smestiti u jedan bajt. Ovo je očigledno jedan relativno mali podatak. Ilustracije radi, jedan bajt može sadržati jedno slovo. 1024 bajta čini jedan kilobajt, 1024 kilobajta jedan megabajt i tako dalje. U tablici su predstavljene neke od mernih jedinica i njihove skraćenice.
1 B (1 bajt) | = | 8 b (8 bitova) |
1 kB (1 kilobajt) | = | 1024 B (1024 bajta) |
1 MB (1 megabajt) | = | 1024 kB (1024 kilobajta) |
1 GB (1 gigabajt) | = | 1024 MB (1024 megabajta) |
1 TB (1 terabajt) | = | 1024 GB (1024 gigabajta) |
Jedinice koje po redu veličine dolaze iznad terabajta su petabajt, eksabajt, zetabajt i jotabajt.
Međutim, za razliku od količine RAM memorije, neke oblasti računarstva nisu toliko vezane za binarni sistem. Na primer, radni takt procesora danas se izražava u gigahercima (GHz), a 1 GHz nema 1024, već 1000 MHz (megaherca). Isto tako, jedinice za brzinu prenosa podataka, koje se označavaju kao broj bitova prenetih u sekundi, kilobit u sekundi (kbps, kbit/s ili kb/s) ili megabit u sekundi, ne odnose se na 1024 bitova, već na 1000 bitova u sekundi (kilobit), odnosno milion bitova (megabit). Obratite pažnju da se pravi razlika u veličini slova koje označava bit ili bajt, što znači da se razlikuju skraćenice za kilobit (kb) i kilobajt (kB ili KB).
1 kb (kilobit) | = | 1000 b (bitova) | = | 125 B (bajtova) |
1 Mb (megabit) | = | 1000 kb (kilobitova) | = | oko 122 kB (kilobajta) |
Dvosmislenost postaje još veća ako se uzme u obzir da proizvođači hard diskova i DVD-ova danas kapacitete označavaju u gigabajtima, ali računajući da 1 GB ima 1000 MB, umesto 1024.
Zbog ovoga je pre nekoliko godina organizacija IEC (International Electrotechnical Commission) predložila standard po kome bi se redovi veličina koje se koriste po SI sistemu (kilo, mega, giga...) uvek odnosile na dekadne redove veličina (što bi značilo da 1kB ima 1000 bajtova), dok bi se za binarne redove veličina koristile drugačije oznake: kibi (kilobinary), mebi (megabinary), gibi (gigabinary), tebi (terabinary)...[1] Po tome bi jedan kibibajt imao 1024 bajta. Iako je standard usvojen, još uvek nije ušao u širu upotrebu (za sada samo neke verzije operativnog sistema Linux koriste ovakvu notaciju). Sledeća tabela daje uporedni prikaz ovih veličina:
1 kB (kilobajt) | = | 1000 B (bajta) | 1 KiB (kibibajt) | = | 1024 B (bajta) |
1 MB (megabajt) | = | 1000 kB (kilobajta) | 1 MiB (mebibajt) | = | 1024 KiB (kibibajta) |
1 GB (gigabajt) | = | 1000 MB (megabajta) | 1 GiB (gibibajt) | = | 1024 MiB (mebibajta) |
1 TB (terabajt) | = | 1000 GB (gigabajta) | 1 TiB (tebibajt) | = | 1024 GiB (gibibajta) |
- IEC – International Electrotechnical Commission, Prefixes for Binary Multiples